U seriji intervjua koju smo pokrenuli krajem prošle godine, predstavili smo vam neke od dama iz komšiluka koje su nas sve oduševile svojom kreativnošću i pozitivnom energijom koja zrači iz njihovoh kreacija. Danas vam predstavljamo damu koja ulaže ogromnu energiju u promociju upravo takvih vrijednosti. Ona je sebi dala zadatak da aktivno radi na očuvanju i promociji starih zanata i ne možemo a da ne primjetimo da je sjajna u tome. Upoznajte Miomiru Mašić Ostojić, savjetnicu za odnose s javnošću u Opštini Bečej i team leader-a udruženja Biber.

Očigledno je da mnogo energije i napora ulažete u očuvanje i promociju starih zanata, rukotvorina i tradicije svoje zemlje. Kažite nam kako ste odlučili da se posvetite ovakvim ativnostima i odakle crpite inspiraciju?
Tradicija i kulturno nasleđe jednog naroda je nešto sto bi svako od nas trebao da zna ili da nosi deo toga u sebi. Na žalost, u Srbiji su stari zanati, tradicija i običaji, dugi niz godina bili marginalizovani. Imala sam sreću da se rodim i odrastem u porodici u kojoj su se negovali običaji i čuvala tradicija. Još kao mala prihvatila sam taj deo kulture kao nešto sto je normalno i nešto sto treba čuvati.

Prva velika stvar koju sam uradila je bila pokretanje projekta  Festival etno stvaralaštva „ETNOS“ pre 7 godina u Bečeju i tako je počela priča očuvanja starih zanata u našem udruženju. Ovaj projekat je dobio podršku Ministarstva trgovine i usluga u okviru implementacije projekta „STARI ZANATI U SRBIJI“. Svi kasniji projekti vezani za stare zanate, bili su realizovani u okviru naše misije: OČUVANJE STARIH ZANATA.

Inspiraciju za sve što radim crpim iz jedinog što je i moguće: LJUBAVI, a ideje dolaze same.

Predsjednica ste Udruženja „Biber“. Recite nam nešto više o aktivnostima koje sprovodite i o Vašem angažmanu u okviru samog udruženja.
Zvanična funkcija bila bi : Predsednica Upravnog odbora, mada je meni nekako uvek lepše kada se kaže Team Leader. Iza aktivnosti „Bibera“ ne stojim samo ja nego čitav jedan tim, jedna ekipa mladih ljudi koji godinama realizuju aktivnosti i projekte. Osoba koja je moja desna ruka i moja dugogodišnja saradnica je Jovana Vučetić, koja se ekipi priključila kao volonter pre 6 godina. Naš najmlađi aktivista ima 8 godina i ono na čega smo ponosni što nove članove uglavnom dobijamo tako sto nas pitaju: „ A mogu li i ja da dodjem da pomognem?“. Znači da naš rad prepoznaju kao nešto što je dobro i korisno. Struktura aktivnih članova se menjala nekoliko puta, ali to je normalna stvar obzirom da ljudi  odlaze iz Bečeja zbog posla, fakulteta i dr. Ono što je važno je to da se svi priključe projektima u momentima kada su potrebni. Praktično, uvek imamo back up ekipu.

Aktivnosti udruženja su različite i finansiraju se tako što pišemo projekte i šaljemo ih na razne konkurse. Ukoliko projekat „prođe“ krećemo sa realizacijom. Uglavnom su to : seminari, radionice, koncerti, predavanja i sl.

Šta se krije iza naziva „Biber“? Zašto ste se odlučili baš za takav naziv?
Biber iz mnogo razloga: marketinški uvek može dobro da se iskoristi, lako se pamti, zvučan je naziv.
U današnje vreme biber nas asocira na začin, a mali broj ljudi zna da se njegova vrednost nekada merila zlatom. U srednjem veku biber je bio popularno sredstvo plaćanja umesto zlata i novca za plaćanje zakupnina i poreza, a ponekada i u slučaju regulisanja miraza.

Vaše Udruženje je pokretač mnogobrojnih akcija u cilju promocije i unapređenja vrijednosti građanskog društva i održivog razvoja i očuvanje tradicije. Nabrojte nam neke od najvećih akcija.
„Biber“ je zvanično počeo sa radom 2011. godine ali ono što je predhodilo „Biberu“ je rad udruženja „Bečejska inicijativa građana“  koje je funkcionisalo u Bečeju od 2004. - 2011. godine. Nekolicina mojih prijatelja i ja okupila se sa idejom da nešto rade u Bečeju. I tako je sve počelo...

U toku 7 godina, BIG je realizovao bezbroj uspešnih akcija i nekolicinu projekata. Pošto bi lista bila predugačka, nabrojaćemo samo nekolicinu:
- Prva besplatna akcija savetovanja i testiranja na HIV u Bečeju „SAZNAJ SVOJ HIV STATUS“ - u saradnji sa Institutom za zaštitu zdravlja Novi Sad,

- Podrška Unicefovoj kampanji prodaje novogodišnjih poklona i čestitki – u saradnji sa UNICEF-om u Beogradu

- Trening seminar za mlada nezaposlena lica „PROBUDI SE POKRENI SE“ - finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport Vojvodine

- Festival etno stvaralaštva „ETNOS“ podržan od strane Opštine Bečej, Ministarstva trgovine i usluga, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Vojvodine.

- Cvetna pijaca, manifestacija koja se svake godine realizuje u saradnji sa Opštinom Bečej. Prošlogodišnjoj manifestaciji prisustvovalo je 120 učesnika izlagača. 

- Trening seminar „ Od tradicije do suvenira“ - finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, u pravu i nacionalne manjine

- Izložba ručno pravljenog nakita, Izložba „Jesenja riznica“,

- 2009 godine, bili smo prvi učesnici iz Srbije na 7. Sajmu suvenira u Bečićima

- Početkom 2010, godine u okviru udruženja počela je sa radom i pevačka grupa „PASTIRI VREMENA“ koja se do sada predstavila mnogobrojnoj publici na velikom broju nastupa.

- Predavanje „Stari zanati u novom ruhu“, Sajam starih zanata – Salaš „Stremen“, Surčin, Beograd

Pored ovoga, udruženje je ostvarilo saradnju sa velikim brojem državnih ustanova, institucija, preduzetnika, udruženja, predstavnika medija i dr.

Zahvaljujući projektima koji se realizuju u vidu manifestacija, „Biber“ je član Grupacije organizatora manifestacija pri Privrednoj komori Srbije.

Nedavno ste posjetili Crnu Goru i učestvovali na sajmu suvenira. Kakve su Vam impresije?
Bez obzira da li Crnu Goru posećujem privatno ili poslovno, na put polazim uvek sa osmehom na licu i sa velikim nestrpljenjem. Što se tiče impresija sa ovogodišnjeg sajma, mislim da je promena lokacije bila pun pogodak. Odlična stvar je to što sajam nije bio striktno namenjen proizvođačima suvenira nego i rukotvorcima, što je nama dalo mogućnost da povećamo broj eksponata na našem štandu. Na štandu „Bibera“ predstavili smo vojvođanske suvenire, rukotvorine, stare zanate, hranu i turističke destinacije u Vojvodini. Pored toga, drugog dana sajma, organizovali smo i kreativnu radionicu „Izrada nakita od perlica.“  Ono što je važno da kažemo je i to da je pored naših aktivista, za pripremu postavke štanda na ovogodišnjem sajmu, podršku pružilo oko 40 rukotvoraca iz Vojvodine.

Da li sarađujete sa kreativcima iz Crne Gore? Na koji način?
Iako smo se samo dva puta pojavili na sajmovima suvenira u Crnoj Gori, moram da kažem da  saradnja sa UG „Civilni centar“ traje već 4 godine. Kako je ovo udruženje pokretač  projekta CRNOGORSKI SUVENIRI, samim tim možemo da kažemo da smo neposredno sarađivali i sa kreativcima iz Crne Gore. Što se tiče konkretne saradnje, planiramo organizovanje izložbe Crnogorskih suvenira u Vojvodini u okviru koje će se predstaviti deo crnogorskih rukotvoraca. Sa dogovorima i planiranjem smo otpočeli u toku prosle godine zajednički sa NVO „Civilni centar“ i
crnogorskim društvom „Lovćen“ iz Lovćenca, koji su izrazili želju da budu domaćini ove izložbe. Praktično, ovo će biti zajednički projekat tri udruženja. U narednom periodu, preostaje nam da utvrdimo broj zainteresovanih učesnika i termin izložbe u Lovćencu. Obzirom da smo i sami organizatori nekoliko manifestacije, pokušaćemo da termin izložbe uskladimo sa terminom neke naše manifestacije kako bi se gosti iz Crne Gore predstavili i kod nas u Bečeju.

Kako usklađujete poslovne/porodične obaveze i aktivnosti u okviru Udruženja?
Pre nekoliko godina porodične obaveze su bile te koje su najčešće išle na stand by, ukoliko nisam mogla da ih rešim u hodu sa poslovnim. Poslednjih nekoliko godina, uglavnom postižem da uskladim i jedne i druge.

Kako Vaša porodica reaguje na Vaše mnogobrojne aktivnosti? Da li Vas podržava i na koji način?
Veliku podršku u radu imam od porodice, ali najveća je ipak mama Jelenina. Shvatila je odavno da je rodila dete koje neće nikada biti mirno i statično. :) Što se tiče ostalih članova porodice, uvek smo tu jedni za druge. Tako funkcionisemo godinama i mislim da se to neće nikada promeniti. Pored porodice, veliku podršku pružaju mi i moji bliski prijatelji čiji broj telefona mogu da okrenem bez obzira koje doba dana ili noći je u pitanju i bez obzira na kom kraju sveta je neko od nas.

Možete li nam opisati jedan Vaš radni dan?
Uh, teško bih mogla da odaberem koji bi to dan bio. Svaki dan je drugačiji od predhodnog. Ukoliko je u pitanju radni dan u toku zvanične radne nedelje, do 14.00 časova sam uglavnom uvek angažovana na poslu u Opštini Bečej, gde radim kao Saradnik za odnose sa javnošću. Poslepodne i veče je rezervisano za aktivnosti koje radi „Biber“, a često se dešava da radim i vikednom. Činjenica je da trošim veliku količinu energije na sve što radim. Na sreću, dobila sam šansu da u životu radim ono što volim pa mi dužina radnog dana ne predstavlja problem.

Šta biste poručili svima koji prate naš portal?
Budite hrabre, pokušajte svoje snove da oživite. Dajte im šansu. Život je samo jedan.