Ne postoje velika dela. Postoje samo obična dela učinjena s velikom ljubavlju

Majka Tereza

Iako sam godinama bila uverena da znam šta je ljubav, šta su nežna, topla osećanja, kako se i prema kome iskazuju, životne okolnosti uverile su me da to moje „znanje“ nije potpuno, odnosno, da zahteva stalno učenje i usavršavanje.Iako ni sada sigurno mnogo toga ne znam o ovoj oblasti, usudiću se da iznesem nekoliko ličnih zapažanja nastalih na osnovu iščitavanja dela mudrih i misaonih ljudi od kojih sam naučila da je ljubav umeće koje treba da se praktikuje svakog dana, u svemu i prema svima. To je, pre svega, dobra namera koja se nalazi u osnovi svakog našeg postupka ali, istovremeno, i tumačenje svakog postupka i ponašanje druge osobe kroz prizmu dobronamernosti. Znam da ćete mi odgovoriti odmah: „ Kako da nečije vređanje, omalovažavanje, vikanje i dranje prihvatim dobrim?“Spiritualisti bi rekli da ljudi koji su spoznali duhovnost i ljubav imaju veću odgovornost od onih koji to nisu i da zato moraju da razumeju, oproste i pomognu proces (ponekad bolan) njihovog osvešćivanja i stupanja na put ljubavi. Naravno, ukoliko je to moguće. Ako nije, važno je da su naše namere bile motivisane dobrim i da je iz našeg srca potekla ljubav. To je jedino bitno.

Istina, ponekad je pravi životni izazov nečije rđavo ponašanje tumačiti odsustvom zle namere, ali usudiću se da verujem kako je pre reč o odsustvu ljubavi, tog plemenitog osećanja čiji nedostatak i kod nas i kod drugih krnji dušu i remeti harmoniju celokupnog našeg mikrouniverzuma. Zato ću biti slobodna da vam predložim da se ni po koju cenu i nikada ne odričete ljubavi, već da je darujete ne očekujući  da će vam istog časa biti uzvraćena. Ne premeravajte i ne odmeravajte koliko ste dali, a koliko dobili. To je jedino blago koje se uvećava davanjem. Uostalom, i slavni ruski književnik Tolstoj nam je poručio: Jedini pravi način da pronađete sreću jeste da poput pauka isplete mrežu ljubavi i da u nju hvatate sve što naiđe.“