Reč „stres“ danas se često upotrebljava kako bi se opisale najraznovrsnije tegobe savremenog življenja. Ova strana reč zvuči veoma naučno, poput nekakve dijagnoze, naročito kada govorimo o hroničnom stresu. Zato je dobro da istražimo značenja koja se kriju iza ovih reči.

Pojam stres označava stanje u organizmu koji je prisiljen da promeni način funkcionisanja kako bi mogao da se prilagodi velikim promenama u svojoj okolini.. Na primer ako labarotorijsku životinju ubacimo u hladnu vodu, njen organizam će pokrenuti čitav niz promena kako bi sprečio fatalan ishod.  Izvorno značenje reči stres je prošireno i ne odnosi se samo na organizam već i na svaku psihološku ili socijalnu situaciju koja ljude izbacuje iz ravnoteže. Naši stresovi povezani su sa socijalnim svetom, ljudima koji nas okružiju, načinom na koji komuniciramo sa drugima i odnose koje imamo sa njima.

Ključno pitanje glasi: šta je problem, stres ili ono što ga izaziva? Budući da reč stres liči na dijagnozu, čini se da je to problem kojeg treba smanjiti. I zato mnogi ljudi ne razmišljaju o razlozima zbog kojih se loše osećaju, već o tome kako da ta problematična osećanja promene. Primenjuju različite antistres terapije: od relaksacije i meditacije pa sve do uzimanja tableta za smirenje ili konzumiranja alkohola.

Ali, ako umesto o stresu razmišljamo o osećanjima, tada vidimo da se na primer, strahovi dele da smislimo način kako da sprečimo razvoj nekog negativnog scenarija. A ukoliko ne možemo da ga sprečimo, onda nam pomaže da se za tu eventualnost pripremimo.

I zato je mnogo bolje da kada mislimo o svojim reakcijama, razmišljamo precizno i da umesto sveobuhvatne etikete „stres“ govorimo o emocijama i događajima s kojima su one povezane. Najbolji antistres postupak jeste da znamo šta osećamo i zbog čega, a onda da se zapitamo da li smo situaciju ispravno razumeli, i kao da li je ona zaista toliko važna.

Emocionalna pismenost je najbolji način za upravljanje stresom.