Odmah nam na pamet pada renoviranje. I tako, dok maštamo kako bismo i šta promijenili, na zemlju nas spusti to koliko to preuređenje kupatila košta – i para, i vremena, i živaca. Nekada nam fali jedno od ta tri, a najčešće i sve. Na kraju krajeva, renoviranje kupatila ne spada u radove koji se obavljaju čim nam nešto malo dosadi. To nas navodi da razmislimo o tome kako da promijenimo kupatilo da bude primjetno, a da ne uložimo ni mnogo para, ni mnogo novca i truda.
Sa toliko tutorijala i raznih izvora na internetu kako da neke stvari uradimo a da ne angažujemo majstora, uz to i sa materijalima koje imamo ili nisu skupi da se kupe, ne bi trebalo da bude problema da na sebe preuzmemo neki od „uradi sam“ projekata. Ipak, nisu svi toliko vješti, a mora se priznati da je bar osnovna vještina potrebna. Naravno, i malo smisla, a pri tom, nisu ni svi projekti tako laki kao što na snimcima i slikama izgleda. S druge strane, ako imate asistenciju još nekog ko ima smisla, možete takav projekat i uspješno završiti.
Nisu sve pločice za obijanje. To se dešava onda kada su popucale, otpale, izgrebane i ne postoji nijedan drugi način da one izgledaju bolje. U slučajevima kada one su izgubile sjaj, požutjele i imaju ogrebotine, postoji nešto što možete uraditi da im vratite prvobitan izgled. Tu vam je potrebna farba za pločice. Iako to nije samo puko farbanje, ipak nije ni toliko zahtjevan proces koji je potrebno da uradi stručnjak, odnosno keramičar. Takođe, i onda kada biste voleli da promijenite boju pločica jer vam je sadašnja dosadila, to se jednostavno radi farbanjem, a ne mijenjanjem keramike.
Na početku, prije svega treba istaći razliku između zidnih i podnih pločica i u pogledu farbanja. Naime, ne važi isto za oba ova tipa što je, naravno, uslovljeno time da se ne koriste na isti način. Podne pločice su više izložene habanju nego zidne, te ih je zato potrebno prefarbati u dva sloja. Priprema se takođe razlikuje – zidne pločice je dovoljno oprati nekim jačim sredstvom koje će ukloniti kamenac, prljavštinu i druge naslage, dok podne moraju da se išmirglaju. Nanošenje prajmera u prirpemnoj fazi im je zajedničko, s tim što se koristi različita vrsta.
Takođe, nije svejedno ni koji će se pribor koristiti. Farbanje se vrši valjkom i četkom, i to onim koji su namijenjeni za izrazito glatke površine kao što su pločice. Pravilo koje važi jeste da se podne farbaju dva puta, i to uz obaveznu dobru pauzu između dva sloja da bi se dobro osušila farba. Takođe, preporuka je i da se kupatilo ne koristi dva do tri dana od posljednjeg sloja, da bi se sve dobro osušilo, da ne dođe prvom prilikom do habanja. Šlag na torti je to što sve ovo košta neuporedivo manje od nove keramike, a to nam u situaciji poskupljenja na sve strane dosta znači.
Ukoliko se odlučite da sami krenete u avanturu uređenja kupatila, korisno je znati sljedeće stvari:
Kupatila su obično male prostorije, tako da bakterije lako dospijevaju sa jednog mjesta na drugo.
Portal namijenjen ženama i svima koji žele da saznaju više o ženama. Mi smo tu, ne samo za modernu i savremenu ženu, nego i za one koje se ne osjećaju tako. Tu smo za majke, domaćice, poslovne žene, mlade i one u najboljim godinama. Svakodnevno spremamo za svakoga po nešto. Hvala vam što nas pratite ;)