Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije, kako nam često baš to malo nedostaje! Ivo Andrić, Ex Ponto
Radujemo se što leto odlazi, iako nije bilo dugo i pretoplo kako su metereolozi predviđali. Kad je vreme u pitanju, postali smo kao pravi Englezi. Najvažniji deo televizijskih vesti postala nam je prognoza. A u nju najviše verujemo, ma koliko puta da je bila pogrešna. Pad ili rast dinara u odnosu na evro, bruto nacionalni dohodatak, jednocifrena ili dvocifrena inflacija, sve je to neizvesno, nekako „viša sila“ na koju nemamo uticaja pa se i ne zamaramo pamteći predviđanja eksperata koji su zaduženi da šire optimizam, baš kao što više ne brinemo ni zbog njihovih kolega koji kao da uživaju plašeći nas crnim prognozama. Naslušali smo se priča kako nam nema spasa, a evo uvek nekako preživimo i, ako hoćemo da budemo pošteni, čak nam je i malo bolje. A biće nam još mnogo bolje ako shvatimo da to uglavnom zavisi od nas.
Ne znam da li ste primetili, ali najviše se žale oni koji najviše imaju. Žena sa prosečnom srpskom platom srećna je kad detetu kupi malo bolje patike i farmerke, a ona udata za novopečenog bogataša nesrećna je ako ne dobije najnoviji model „ mercedesa“ i ne letuje na Maldivima.
Koliko je sreća relativna stvar svedoči i ova priča iz drevnih vremena: car jedne moćne države iznenada prestade da uživa u hrani i piću, laskanju svojih dvorjana, viteškim igrama...Tugovao je mesecima, a onda upita svog savetnika šta da radi i kako da ponovo postane srećan. Mudri starac mu reče da pronađe u svom carstvu srećnog čoveka, obuče njegovu košulju i da će ponovo postati srećan. Ispostavi se da nijedan nije zadovoljan svojim rangom na dvoru, drugi pati jer ga ne voli devojka koju obožava, treći nema dovoljno novca...Car izađe iz palate i pođe da obilazi carstvo, tražeći srećnog čoveka. Nikako nije mogao da ga nađe: svakome je nešto zagorčavalo život. Na kraju, potpuno obsehrabren, sede na obalu potoka rešen da se pomiri sa sudbinom. U tom trenutku ugleda starog čoveka kako peca i pita ga da li je srećan. Ovaj odmah odgovori da je čitavog života bio srećan. Car ga zamoli da mu da svoju košulju, a starac odgovori: „ Vrlo rado, ali ja nemam košulju.“
Ovu poučnu priču ne treba shvatiti bukvalno, naravno da u teškim vremenima kroz koje prolazimo ima mnogo razloga za brigu i neraspoloženje, ali ukoliko sudbina nije bila surova prema vama, ako ste vi i vaši najmiliji zdravi i verujete u sebe, ne predajte se beznađu, u životu vas čekaju lepi trenuci o kojima sada i ne sanjate. Potrebno je samo da napravite prvi korak.
Dragi naši čitaoci, vazduh miriše na jesen, živimo u najlepšoj zemlji na svetu, ništa nas ne može sprećiti da uživamo u lepim, makar sasvim malim radostima koje život svakom od nas daruje.
Pitanja možete postaviti putem mail adrese bojanaostojic2002@yahoo.com
Ostale Bojanine tekstove možete vidjeti ovdje http://www.zenasamja.me/specijali/bojana-ostojic
Da ne biste zapali u jesenju depresiju, poslušajte ove savjete:
Tokom ove nedjelje, imate priliku da krenete sa realizacijom ciljeva postavljenih u prvom dijelu LUNARNOG ciklusa. Potrebno je da odlučno krenete u akciju,
Portal namijenjen ženama i svima koji žele da saznaju više o ženama. Mi smo tu, ne samo za modernu i savremenu ženu, nego i za one koje se ne osjećaju tako. Tu smo za majke, domaćice, poslovne žene, mlade i one u najboljim godinama. Svakodnevno spremamo za svakoga po nešto. Hvala vam što nas pratite ;)