UKRATKO

U nastavku romana čitamo o Luizinom životu nakon Vilove smrti. Ona pokušava da nastavi dalje bez griže savesti, ali upada u kolotečinu iz koje joj je teško da izađe – užasan posao, hladan beživotan stan i tako dan za danom… Sve će se promeniti, ali i dodatno zakomplikovati kada se pojavi tinedjžerka koja će joj tu jednoličnost izvrnuti naglavačke, ali i kad se, naravno, ponovo zaljubi…

UTISCI O KNJIZI

Teglila sam ovaj roman jedno mesec dana sigurno. Usput pročitala još nekoliko knjiga, ali njega nikako nisam mogla da privedem kraju. Pretpostavljam da su ovi drugi bili zanimljiviji.

Kao što sam spomenula gore, nisam čitala prvi deo knjige i nisam bila upoznata sa stilom pisanja Džodžo Mojes. Mislim da je taj stil zapravo ono što mi nije leglo, i da zbog previše nepotrebnih opisa i detalja nisam toliko dugo uspevala da pročitam knjigu.

To je otprilike jedina zamerka.

Priča mi se dopala, likovi takođe i sve u svemu pozitivan utisak.

IZGLED / KORICE

Nisam nešto zaljubljena ni u originalne ni u ‘naše’ naslovne strane ovog romana. Original izgleda previše ozbiljno za ovakvu vrstu romana, a Vulkanovo izdanje mi je nekako previše neozbiljno, kao da je crtani film.

Ako bih morala da izaberem, prednost ipak ide domaćem izdanju, zbog simbolike ‘puštanja balona’.

ZAKLJUČAK

Ukoliko ste pročitali prvi deo ili, kao ja, samo odgledali film, onda definitivno treba da pročitate i drugi. Film mi se dopao, valjda sam od knjige očekivala isto to, ali nije me baš, baš oduševila koliko sam se nadala da hoće. Četiri zvezdice.