Ljude koje susrećemo tokom života u emocionalnom smislu možemo doživljavati kao da su nam bliski ili daleki. Od te procene zavisi sudbina našeg daljeg odnosa sa tim ljudima. U, stvari mi vršimo procenu na osnovu naših vrednosti i pogleda na svet, a kada ocenimo da je druga osoba u skladu s našim pogledima, tada je doživljavamo kao blisku. Društvo takvih ljudi nam prija, pa odatle dolazi i reč „ prijatelj“. Kada nekog osećamo kao bliskog, nameravamo da sa tom osobom uspostavimo odnos koji će trajati, želimo da ta osoba postane deo našeg intimnog i socijalnog kruga. A ljudi koje ne osećamo kao bliske? Prema njima zadržavamo distancu i oni ostaju u onom delu društva koje zovemo „javnost“.

Pitanje koje se postavlja jeste koliko treba biti blizu u pravoj bliskosti? Da li je blizina u bliskosti nešto konstantno ili postoji veća i manja distanca unutar takvog odnosa? U bliskosti dvoje ljudi može biti blizu, bliže, najbliže, a mogu se ponašati i kao da su sliveni u jednu ličnost. Kada ljudi ne razumeju da postoje različite bliskosti, to može biti izvor nesporazuma. Ulazeći u blizak odnos, bilo da je on ljubavni ili partnerski, ljudi se ponašaju u skladu sa svojom predstavom o tome koliko ta osoba treba da bude blizu. Ukoliko dvoje imaju sličnu definiciju međusobne distance u odnosima bliskosti, tada će uspostaviti skladan odnos.

Problem nastaje kada imaju različite predstave o tome koliko je bliskost bliska. Na primer, ako je blizak, muškarac postavlja veću distancu od njegove partnerke. To izaziva jednu nesvesnu borbu između njih jer svako pokušava da uklopi ono drugo u svoju predstavu o bliskosti. Kada on postavi stvari u odnosu na onu distancu koja je za njega optimalna, partnerka se oseća odbačenom, isključenom i izolovanom. Zbog toga ona kreće u akciju da smanji distancu kako bi postigla ono što smatra optimalnom bliskošću, ali on to doživljava kao invaziju na njegovu privatnost i prelaženje one granice bliskosti koje on smatra prihvatljivom. Zbog toga se muškarac, kao odgovor na njeno približavanje, povlači kako bi uspostavio distancu koja je za njega optimalna. To kod nje izaziva novo privlačenje i tako u krug. Zbog toga oboje postaju nezadovoljni, iako u stvari vole jedno drugo i oboje žele da budu bliski.

Često ljudi bliskost različiti doživljavaju, što izaziva brojne banalne konflikte u svakodnevnom životu. Jedan od takvih banalnih svakodnevnih konflikata može se ticato toaleta. Neke osobe koje su bliske sa partnerom, jednostavno ne vole da im partner ulazi u toalet kada vrše nuždu. Taj čin smatraju privatnim i samo njihovim. Ako partneru takve osobe ne smeta da ona kao bliska osoba ulazi u toalet kada on vrši nuždu, verovatno će se i sam tako ponašati. Rezultat ovog konflikta može biti da jedna osoba drugu doživljava kao navalentnu, a druga prvu kao osobu koja se distancira i izbegava bliskost.

Zato je važno da razumemo kako ne postoji unapred zacrtana distanca koja jeste bliskost. Kada postoji bliskost, nije važno s koje distance se ona uspostavlja. Da bismo izbegli konflikte i nesporazume, važno je da znamo koja je granica naše optimalne bliskosti, a koja je partnerova. Na taj način moći ćemo da poštujemo partnerove granice znajući da to ne znači kako više nismo bliski.