Naizgled koncept koga se držimo čini nam se prijatnim, dok je on u suštini zagušljiv i osporavajući. Kako to mislim? Pokušaću da objasnim. Ako neko misli da je on anksiozan, većina događaja u njegovom životu usmjerena je baš u potvrdi tog gledišta. Taj neko ne može da izađe sam iz kuće, bez pratnje druge „sigurne“ osobe, iako su mu svi organi neophodni za hodanje zdravi. Možda ste nekada obratili pažnju da one osobe koje se stalno žale, i koje sebe predstavljaju kao da su žrtve, na kraju upravo tako i završe.

Ako patite od depresije, niste vi depresija, kao što i ako mučete niste krava. Vaši emocionalni problemi svakako postoje, ali oni ne otkrivaju vašu cijelu životnu priču, nisu oni cijelo vaše „ja“.

U svoje misli je moguće da se zapetljamo i u drugim kontekstima, pored već navedene doslovnosti „Ja sam ljuta osoba“ ili „Ja sam anksiozna osoba“, imamo mogućnost davanja razloga za to „Ja sam anksiozna osoba jer je moj otac bio agresivan, što je u mom dijetinjstvu predstavljalo kontinuiran izvor stresa i dovelo sada do toga da budem anksiozna osoba“. Pored navedenih koncepata neki od nas u odnosu na svoje misli preuzimaju težnju ka čvrstoj kontroli: „Moram se osloboditi ove depresije prije nego što nađem curu“, „Moram imati kontrolu nad anksioznošću kako bih stupio u emotivni odnos“.

Sebe možemo doživljavati pokušavajući da sprovedemo punu samosvjesnost. Šta pod tim podrazumijevam? Posmatranje sebe bez evaluacije, već je riječ o čistim opisima. “Ja sada osjećam sreću. Ja sada osjećam zrake sunca. Ja sada to mislim. Ja sada to čujem. U čemu je razlika? U procesu samosvjesnosti imamo nešto poput “Ja sam sada srećan” umjesto onog “Ja sam srećan jer sam prethodnog dana bio tužan, a da li smijem da se osjećam srećno…”tra la la..bla, bla… I odosmo u vrtlog misli.

Postoji ne tako mali broj dokaza koji nas upućuje da je ovaj doživljaj sebe važan za zdravo psihološko funkcionisanje.

Imamo još jedan način doživljavanja sebe, a to je posmatrajuće “Ja”. Jedna od tehnika u terapiji koju koristimo je kada pitamo klijenta “Ko posmatra Vaše misli”? Odgovor nije Bog ili neka tamo druga spretnija sila. Vaše misli posmatrate baš Vi. Vi niste Vaše misli, sve i da hoćete to ne možete biti, jer mozak misli na desetine hiljada raznih misli tokom jednog dana. Vi možete da posmatrate misli, ali ne i da budete misao. Prihvatite svoje negativne emocije, ali one niste Vi, niste Vi depresija, niste Vi Vaša prisila, kao ni anksioznost.

Ako se zarobite u svoje misli, sebi ćete reći nešto poput ovog: “Ja sam promašaj, jer ne mogu da se izborim sa svojim prisilama, ne mogu čak ni da nađem curu..” Ako uhvatite sebe da ovako nešto radite, budite sigurni da ste se zapetljali u prosuđivanje. Vaš um stvara procjene bez baždarene vage za procjenu. Zahvalite se vašem umu, i počnite da posmatrate sebe, ali ne i da procjenjujete. Kao što vaš prst niste Vi cijeli, isto tako Vaša prisila niste Vi.