Vitamini se nalaze u hrani koju jedemo, pa tako postoje raznorazni ukusni izvori vitamina.

Kako uslijed nedostatka vremena često posežemo za „nezdravom“ hranom i brzim i lakim rješenjima, svakodnevni unos neophodnih vitamina umije da izostane. I tu postoji rješenje, a to su vitaminske tablete. Onima koji žele da unose potrebne vitamine na „klasičniji“ način ovaj tekst može biti od pomoći.

Vitamini A i C – Slatki krompir i crvena paprika

Vitamin A prvenstveno je važan za jačanje imuniteta, reproduktivno zdravlje i vid. Naime, vitamini iz grupe A pomažu mrežnjači, rožnjači i membrani oka da funkcioniše pravilno i bez problema. Najveća koncentracija vitamina A nalazi se u slatkom krompiru. Samo jedan slatki krompir srednje veličine ima 561% više od od poželjne količine vitamina A koju bi trebalo dnevno da unesemo u organizam. Vitamina A ima i u šargarepi, bundevi, spanaću, goveđoj jetri, ribi, mleku i jajima.

Važan antioksidans, vitamin C,  ključni je sastojak u nekoliko tjelesnih procesa, između ostalog u metabolizmu proteina i sintezi neurotransmitera.

Voćni izvori vitamina C su pomorandža, kivi, papaja i dinja. Što se povrća tiče, vitamina C ima prvenstveno u brokoliju i prokelju.

Vitamini B1, B2, B3, B6 i B12 – Važan kompleks B vitamina

Vitamin B1 poznat je i kao tiamin. On pomaže tijelu da ugljjene hidrate pretvori u energiju. Pored toga, pozitivno utiče na rad mozga i nervnog sistema. Izvori tiamina su suvi kvasac, soja i pinjol.

Riboflavin, poznat i kao vitamin B2 je antioksidans koji tijelu pomažu u borbi protiv bolesti, stvara energiju i proizvodi crvena krvna zrnca. Goveđa jetra je najbogatiji izvor vitamina B2. Oni koji i nisu baš ljubitelji ukusa goveđe džigerice, vitamin B2 mogu unijeti u tijelo preko obogaćenih žitarica.

Transformisanje hrane u energiju je jedan od zadataka koje obavlja i vitamin B3, poznat i kao nijacin. Potpomaže rad digestivnog sistema, pozitivno utiče na kožu, ali i na nervni sistem. Suvi kvasac je vrhunski izvor vitamina B3. Ukusniji izvor ovog vitamina je kikiriki, pa možete slobodno uživati u puteru od kikirikija. Posebno bogate vitaminom B3 su goveđa i pileća džigerica.

Vitamin B6 je značajan za bolji i brži metabolizam, učestvuje u izgradnji hemoglobina, stabilizuje nivo šećera u krvi i stvara antitijela koja se bori protiv bolesti, dakle jača i imunitet. Vitamina B6 takođe ima u goveđoj jetri, ali i u ribi, piletini i bananama. Smatra se da su najveći izvor vitamina B6 leblebije, što će verovatno najviše obradovati vegeterijance i vegane.

Vitamin B12 je od vitalnog značaja za funkcionisanje nervnog sistema, za pravilno i normalno formiranje DNK i crvenih krvnih zrnca. Pomaže u borbi protiv anemije, ali i hroničnog umora i slabosti. Školjke, pastrmka, losos, tunjevina, kao i određene žitarice bogat su izvor ovog vitamina, s tim što su školjke ubjedljivo na prvom mjestu, kao najveći izvor vitamina B12.

Vitamini D, E i K – Riba, koštunjavo voće i zeleniš

Vitamin D naše tijelo stvara samo od sebe kada je izloženo Suncu. Vrlo je bitan za rast i razvoj kostiju, ali i uopšteno za ćelije, za imunitet. Takođe, može da pomogne i kod upalnih procesa. Masnije ribe, poput sabljarke, lososa i skuše su veliki izvor vitamina D, a tu je i riblje ulje. Mliječni proizvodi takođe imaju vitamin D.

Vitamin E štiti ćelije od štetnih molekula poznatih kao slobodni radikali. Dakle, bitan je za imunitet kao i za zdravo funkcionisanje krvnih sudova. Badem, sjeme suncokreta, lješnici, kikiriki – to su ukusni izvori vitamina E.

Jeda od ključnih sastojaka u koagulaciji je vitamin K. Bez ovog vitamina, naše tijelo ne bi moglo da zaustavi krvarenje kad se posječemo i povrijedimo. Zeleno, lisnato povrće je najbolji izvor ovog vitamina. Kelj je na prvom mjestu, a prate ga spanać, repa i senf.

minutzamene.com