Budi ona koja samuje udvoje

Piše: Ankica Palić

Da li smo nagledani ili samo naslušani priča o lošim muškarcima?
Sada kada sve možemo same, menjamo sijalice, krečimo, zatežemo šrafove po kući, menjamo gumu na autu, nosimo namirnice iz prodavnice, šta nam fali?
Kada ispunimo sve dnevne obaveze i kao žena i kao žena – muškarac, jesmo li i dalje Tarzan, ili Džejn u nama želi da se nasloni na nečije rame, da bude spokojna i voljena?

Budi ona koja samuje udvoje

Postoji nešto divlje u svakoj od nas pa ne da na sebe i pre nego što smo napadnute. Onaj muškarac u nama nas tako prkosno i ponosno štiti, nekada ne znamo ni same od čega. Možda od našeg straha. Od straha da nekom pripadamo.

Naše bake i majke su vaspitavane da budu poslušne, da budu pokorne, da budu domaćice, da čuvaju porodicu i muža, a one su nas vaspitavale da budemo svoje, da ne damo na sebe, da ne pristajemo ni na šta što je manje od poštovanja. To je njima falilo više i od ljubavi. Poštovanje.

Neke majke nisu objasnile svojim ćerkama šta su zapravo htele da kažu tom rečenicom, pa su ćerke to shvatile kao: „ Nisam luda da se udam, pa da čistim, perem, kuvam, spremam i na sve to još i nekog trpim"!

Ne dati na sebe, znači poštovati sebe i kao ženu i kao čoveka i otići iz svakog lošeg odnosa u kojem se zatekneš. Ne dati na sebe ne znači da je sramota da uzmemo varjaču i nešto skuvamo, ili nekom skuvamo. Jer ako je pametnije da život provodimo po tuđim krevetima, nego u kuhinji i svom krevetu, u čemu je onda svrha postojanja? Ako svi odlučimo da ćemo imati nekog a ne pripadati mu, koga ćemo onda mi savetovati i čemu? Kojim vrednostima?

Ljubav je poštovanje. Poštovanje vodi do razumevanja i tolerancije i pravljenja kompromisa, nikako do trpnje nečije naravi, verbalnog ili fizičkog obračuna. Čovek mora stalno da radi na sebi kako bi došao u situaciju da konflikt rešava mirnim putem, da ga sagleda prvo iz svih uglova, pre nego što presudi. Ako imamo dovoljno strpljenja i poštovanja za sebe, imaćemo ga i za onog nekog ko nam „ne“ treba, jer možemo sve same.

Divno je što možemo, ali kad se završi naš super žensko – muški dan, treba nam neko ko će nas pitati „Kako je danas bilo? Jesi li se umorila"?

Priroda traži svoje koliko god se neki opirali njoj. Nismo rođeni da živimo sami. Naše drugo ja traži tu drugu idealnu polovinu. Traži je da prepolovi tugu, da udvostruči sreću, traži je za uspešniji dan i mirniji san.

Meni je lepo što znam da  mogu sve sama, ali sam birala i izabrana sam da samujem u dvoje. Da držim varjaču dok on zavija sijalicu, da nameštam krevet, dok on menja gumu na autu, da usisam kuću i stavim nam čaj, dok on čas, onako muški zategne taj šraf. Pustite muškarce koji to jesu, da to i budu. A vi budite žensko, iako ste više od toga.

Ljubavi je lakše kad se podeli i razmnoži, pa su u tim nekim danima kada ti se učini da ništa ne možeš i da ti je svega dosta, tako potrebna ta ramena da prihvate malo tvog tereta. Potrebne su ti te ruke da te grle i tišina u kojoj je sve bez reči rečeno i nije ti neprijatno. Nije te strah, bezbrižna si, jer znaš da nekom i tako teška pripadaš bez uslova. Znaš da ti je pripalo ništa manje od poštovanja, ništa manje od ljubavi i spokoja.

P.S. Budi ona koja samuje udvoje.

Ankica Palić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Instagram profil @ankicaa.p

Lični blog: https://zeenskisvet.blogspot.com

O NAMA

Portal namijenjen ženama i svima koji žele da saznaju više o ženama. Mi smo tu, ne samo za modernu i savremenu ženu, nego i za one koje se ne osjećaju tako. Tu smo za majke, domaćice, poslovne žene, mlade i one u najboljim godinama. Svakodnevno spremamo za svakoga po nešto. Hvala vam što nas pratite ;)

PRATITE NAS NA

© 2011 zenasamja.me. Sva prava zadržana.